Kreiranje i sprovođenje seminara

Uvodne situacije su uvek situacije u kojima se oseća nesigurnost, a nesigurnost najvećim delom potiče od nedostatka informacija.

Pomozite da se smanji nedostatak informacija i brže ćete imati atmosferu potrebnu za rad. Uvod je uvek povezan sa temom i sa učesnicima i treba da posluži kao most između svakodnevnog iskustva i situacije učenja, između eksperta i učesnika. Uvodom treba stvoriti zajedničke, dodirne tačke. U pogledu uspešnosti učenja na seminaru, uvod je barem isto toliko važan kao i glavna informacija ili rad koji dolazi kasnije.

Postupci opisani u tekstu koji sledi karakterišu početne situacije. Na svakom dobrom seminaru one se ili instiktivno sprovode ili svesno metodički kreiraju na odgovarajući način. One omogućavaju opšte upoznavanje, ublažavaju osećaj nesigurnosti, podstiču kontakte i omogućavaju snalaženje.

1. Prostorija „započinje“ seminar

Prilikom razvoja seminara trebalo bi da ispunite ulogu „dizajnera enterijera“. Uticaj prostorije na konkretan tok odvijanja seminara je izuzetno veliki. Prvi utisak koji grupa stiče o seminaru je najčešće utisak koji ostavlja prostorija u kojoj se seminar održava. Prostorija je kao bina koju gledalac u pozorištu vidi kada se pre predstave podigne zavesa. U tom trenutku gledalac ima prve slikovite ideje o tome šta – i kako – bi se moglo dogoditi.

- Da li postoji red?

- Da li postoji haos?

- Pritisak?

- Raznovrsnost?

- Vidim li uređaje i materijal koji umem da koristim?

- Kakav je stil rada trenera ako sve što vidim u prostoriji nije slučajnost?

- Da li ima nečega za samostalnu aktivnost, npr. neke knjige za prelistavanje?

- Da li se osećam sigurno?

- Da li se osećam motivisano?

Prostorija u obliku u kome se predstavi učesnicima seminara je prva poruka kulture seminara.

SAVET: Prijatan utisak može da ostavi ako npr. na flip čartu napišete „Dobrodošli“ („Želimo Vam srdačnu dobrodošlicu“).

2. Imena

Trebalo bi unapred da razmislite da li ćete napraviti značke sa imenima učesnika, koristiti samolepljivu traku sa imenima ili neku drugu metodu. Za najveći deo učesnika to je izraz Vašeg interesovanja za druge ljude. Ako znate imena, možete se obratiti drugima i drugi se mogu obratiti Vama. U zbirci metoda naći ćete neke metode za ovu fazu.

3. Međusobna razmena informacija

Ovde pored ličnog predstavljanja koje se obično sprovodi verbalno, spadaju i neverbalni signali, signali govora tela. Govor tela i druge kratke impresije se po pravilu veoma intenzivno uočavaju. Zbog toga je važno da se na početku seminara, pre početka rada na temi, isplanira faza u kojoj će učesnici moći da predstave svoje motive, očekivanja, namere i strepnje. U ovoj fazi seminara uspostavlja se veza između teme seminara i značenja koje tema ima za lični ili profesionalni život.

Važan korak je diferencijacija očekivanja učesnika:

- Šta očekujem od seminara (tema)?

- Šta očekujem od trenera?

- Šta očekujem od grupe?

- Šta očekujem od sebe samog?

Na ovaj način se predočava da nije samo trener zadužen za ispunjavanje svih želja i potreba.

4. Strukturisanje i planiranje

Trener ne bi trebalo da pokušava da svoj plan „drži u tajnosti“ odnosno da ostavi učesnike u neznanju o tome šta su ciljevi i postupci seminara, već bi u uvodnoj fazi trebalo da jasno ukaže na ciljeve i strukturu ili plan seminara. U ovoj fazi trener može da pojasni koja očekivanja učesnika mogu biti tematizovana i ispunjena tokom seminara, a za koja očekivanja i teme to nije moguće. Ponekad se može kratko osvrnuti na neka očekivanja i  pitanja učesnika koja samo usputno imaju veze sa temom. Ukoliko je tako, možete kao trener reći da ćete prilikom obrade teme pokušati da uključite i taj aspekt.

Predstavljanjem programa možete da jasno predočite vremensku strukturu seminara. Program možete da prezentujete na plakatu (plakat za moderaciju ili flip čart) ili da svakom učesniku date po jednu kopiju otkucanog programa.

5. Uvod u temu

Pre nego što počnete sa obradom same teme, trebalo bi da omogućite uvod u temu. To možete da uradite tako što ćete u razgovoru sakupiti predznanja i iskustva učesnika vezana za temu seminara, saznati pitanja učesnika vezana za temu (usmeno ili karticama) ili učesnicima na neki drugi način omogućiti da zauzmu stav u odnosu na temu. U zbirci metoda koja sledi, biće predstavljene različite mogućnosti uvoda u temu i utvrđivanje predznanja i iskustava.

Rad na temi

Nakon uvoda u seminar i uvoda u temu, u prvom planu je rad na samoj temi seminara. Prilikom obrade najčešće se smenjuju tri različite faze:

                        sadržaj/znanje          ->          vežbanje              ->                refleksija

Predstavljeni redosled faza dovodi do snažne usmerenosti na sadržaje. Moguće je postupiti i obrnutim redosledom, što će dovesti do veće usmerenosti na doživljaj:

                        vežbanje            ->              refleksija           ->         sadržaj/znanje

U delu “Metode” nalazi se niz metoda za aktiviranje učesnika, koje su pogodne za obradu različitih tema. 

Osiguranje rezultata

Nakon faze obrade teme sledi faza analize i ocene ili refleksija o rezultatima. Najpre pojedinci ili grupe prezentuju svoje rezultate. Nakon toga se zajednički u plenumu diskutuje o ukupnom rezultatu i zajednički promišlja o njemu. 

Analiza i ocena i završetak

Faza analize i ocene i završna faza je takođe od velikog značaja za uspeh seminara. Učesnicima bi u ovoj fazi trebalo dati mogućnost da sami sebi ili da zajednički sebi predoče šta je rezultat seminara za njih same kao pojedince ili za njih kao grupu. Često učesnici nakon završetka seminara ne uspeju da razmisle o ovom važnom aspektu jer se vraćaju u svakodnevnu gužvu i užurbanost, te ne mogu da nađu vremena. Utoliko je važnije da se ova faza svesno integriše u sam seminar.